Kratak pregled istorije šećera - deo četvrti (Razvoj industrije brze hrane)

Image credit: prezi.com/69-jt-77cjbe/copy-of-1904-worlds-fair/

Svetski sajam u Sent Luisu, u Misuriju, otvoren je 30. aprila 1904, a do dana kada je zatvoren, posle sedam meseci, promenio se način na koji je Zapadni svet jeo i užinao. Sajam je obeležavao kupovinu Luizijane, prostirao se na 1 272 jutra i sadržao preko 1 500 zgrada. Mladji posetioci mogli su da se igraju na modelima igrališta. I mlade i stare oduševljavali su tehnološki proizvodi, poput tek izumljenog telefona. Isto je vredelo i za struju koja je noću obasjavala sajam.

Image credit: pre10.deviantart.net

Brza sajamska hrana, pakovana tako da se može jesti usput, a ne samo za stolom je štedela vreme i dovela do revolucije u obedovanju. Pre toga se smatralo da je vulgarno jesti usput. Sajam je promenio taj stav i zaista uspostavio ono što se smatralo hranom popularne kulture kao deo osnova američke kulture.
Brza hrana je, poput viršli, osmišljena tako da se lako jede i bude ukusna. Kada se počela posluživati uz energetska pića, ispostavilo se da je prerasla u novu i neverovatno popularnu kuhinju. Na sajmu su predstavljeni i doktor peper i Koka-kola.

Image credit: www.truffleshuffle.co.uk

Bendžamin Siliman, profesor hemije na Jejlu, izbacio je na tržište 1807. flaširanu soda vodu koja se dopunjavala raznim ukusima. Gazirani sok od narandže je bio jedno od prvih i najpopularnijih pića. Isto je važilo i za gazirani sok od djumbira, koji je osmišljen u Irskoj, a prvi put proizveden 1861. u Bostonu. Bezalkoholno pivo od korena sarsaparile Čarlsa E. Hajersa pojavilo se 1876. u Filadelfiji. Farmaceut Čarls Alderton napravio je 1885. u Vaku, u Teksasu, doktor peper. Godinu dana kasnije, Džon Stit Pemberton napravio je koka kolu, kao lek za glavobolju i mamurluk. Zasladjena bezalkoholna pića su do kraja sajma odlučno zauzela svoje mesto u sve većem leksikonu brze hrane.

Image credit: image-gr.s3.envato.com

Sladoled je uveo sajam u istoriju pošto se služio u kornetima kao brza hrana za nošenje. Pre otvaranja sajma 1904. godine, u Sjedinjenim Državama je postojalo 60 000 točionica koje su gaziranim sokovima i sodom sa sladoledom snabdevale dragstore, restorane, poslastičlarnice i drumska stajališta. Pojava mehaničkih frižidera i novih vrsta zamrzivača podstakla je proizvodnju sladoleda, koja je do kraja veka dosegla gotovo 19 miliona litara. Čisti šećer u granulama koji se vrteo u električnoj mašini uveo je šećernu vunu na tržište.

Svetski sajam bio je vrhunac celovekovnog kulinarskog razvoja. Brza hrana, uglavnom zasladjena ili masna, ili i jedno i drugo, imala je svoje preteče u devetnaestom veku, kada je geslo ''smaži, proždri i beži'' preovladavalo medju zauzetim radnicima koji su cenili brzo posluženje hranom jer su tako imali više vremena za posao. Džordž Foster, novinar Herald tribjuna, klicao je da ''je to kulminacija, konzumacija i koncentracija amerikanizma; sa celokupnom njegovom aktivnošću, istrajnošću, energijom i praktičnošću na najvišem stupnju razvoja.''

Image credit: envisioningtheamericandream.files.wordpress.com

Šećer se nalazio u tortama i karamelama, topio u sosevima, posipao po voću i povrću, koristio za bombone i bio osnovni sastojak sladoleda. Kada je napredak početkom devetnaestog veka pružio tada veći izbor jela na meniju, počele su da niču bakalnice. Suparništvo belog i smedjeg šećera predstavlja jedno od krucijalnih poglavlja u istoriji snobizma. Postavši priuštiviji, beli šećer je prerastao u statusni simbol budući da su ga ljudi služili gostima i tako proterali smedji šećer u kuhinju ili za ličnu upotrebu. Šećer je bio izuzetno pouzdan kao mera snobizma - melasa je bila njegov najniži oblik, a rafinirani beli šećer najviši.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2016/02/kratak-pregled-istorije-secera-deo-peti.html

Bibliografija:

Abot, Elizabet. Slatko-gorka istorija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

Woloson, Wendy. Refined Tastes: Sugar, Confectionery and Consumers in Nineteenth century America. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 2002.

Root, Waverly Lewis. Food: An authorative and Visual History and Dictionary of the Foods of the World. New York: Simon and Schuster, 1980.